Regenerativna poljoprivreda
“Regerativna poljoprivreda” je skup praksi koje za cilj imaju da okrenu efekte koje je intenzivna poljoprivreda u zadnjim decenijama i vekovima učinila tlu, biodiverzitetu, kvalitetu proizvedene hrane i životu životinja i ljudi uključenih u proizvodnju. Njen cilj nije samo da smanji štetne efekte, već da ih okrene, nadoknadi izgubljeno i stvori bolje uslove za održivu proizvodnju hrane.
Kada razmišljamo o štetnosti u proizvodnji hrane, obično nam na pamet padaju preterana upotreba hemije, surovi uslovi u kojima se životinje gaje i put kojim dolaze na naše trpeze, uništavanje šuma i drugih životnih sistema zarad širenja poljoprivredne proizvodenje itd. To je samo početak. Moderna poljoprivreda ima niz negativnih uticaja na okolinu, biljni i životinjski svet, ali i na ljude koji koriste njene proizvode ili se bave njome.
Poljoprivreda mi je druga delatnost, kojoj pre svega pristupam kao investitor, organizator i tehničar, retko operativno, kao traktorista i dodatni par ruku na njivi i u skladištu. Bude i toga, kada zagusti ili kada mi dođe da se poigram sa velikim igračkama, ali na mene najviše padaju odluke koje se tiču načina obrade, setvene strukture, ulaganja u nove tehnologije i mogućih širenja u druge grane proizvodnje.
Upravo na tom nivou odlučivanja se dotičem niza pitanja kojima se regenerativna poljoprivreda bavi: plodnost tla, smanjenje zagađenja, dugoročna održivost, sprečavanje erozije, biodiverzitet, kvalitet proizvoda, pragmatično usvajanje tehnologija, klimatske promene…
Na ovim stranicama ću pokušati da vam približim šta radim, kako napredujem na putu usvajanja regeneraitvnih praksi, koje moderne i stare tehnologije koristimo i kako se generalno priča oko mog malog gazdinstva odmotava.
Upoznajte parcele koje obrađujem 👇
Krećem skromno, a kako mi vreme bude dozvoljavalo, dodaću više parcela u listu.
Čeka (2.5 hektara, ratarstvo)
Šiba (2.5 hektara, ratarstvo)
Špic (2 hektara, ratarstvo)
Trem (5 hektara, ratarstvo)
Cilj mi je da vremenom sve parcele prebacim da se obrađuju na regenerativan način, da im promenom sistema obrade i upravljanja podignem plodnost i smanjim zagađenje, bez gubitka profitabilnosti.
Uveren sam da će se više ljudi opredeliti za ove prakse ako uspemo da pokažemo da se može raditi ispravna stvar i zaraditi u isto vreme.
Put ka tom cilju nije ni kratak ni lak, pa vas pozivam da mi se pridružite i da zajedno pratimo kako pojedinačne parcele i ceo sistem napreduju.
U zadnje dve sezone sam uradio analize na ukupno 25 hektara zemljišta i prosečan humus na njima je 3,3%. Analize su rađene da podvučem crtu i vidim da li i koliko brzo regenerativne prakse mogu da podignu kvalitet zemljišta, gledano kroz % humusa.