Visok prinos ne znači i visoku zaradu

Princip: Dobar prinos ne znači da smo godinu završili u plusu. Profit je jedna kompleksna slagalica, gde je prinos samo jedan od delića. Profit moram tražiti i na drugim mestima, ne samo u prinosu, ako želim da preguram loše godine u plusu.

U najprostijem obliku, profit je razlika između onoga koliko mi je bilo potrebno da nešto proizvedem i za koliko sam to uspeo da prodam. U ovom tekstu ću se uglavnom time baviti, iako je to uprošćenje.

Proizvodnju možemo gledati kao “mašinu” koja ulaze pretvara u izlaze:

Razlika između cene ulaza i ostvarene cene izlaza je ono što je proizvodnja ostvarila kao profit. Čak i ovako uprošćen pogled na stvari otkriva par mesta na kojima mogu da radim da bih imao profitabilniju proizvodnju.

Sa troškovne strane, imam cenu pripreme zemljišta, semena, setve, đubrenja i prihrane, borbe protiv bolesti, korova i štetočina, mehanizacije itd. Sa prihodne strane, imamo prinos i cenu po kojoj smo letinu prodali.

Prva poluga za uvećanje profita je smanjenje troškova ulaza, a to možemo postići na više načina.

Za početak, možemo bolje trgovati ulazima - kupiti repromaterijal kada su cene niže, u količinama i pakovanjima koje snižavaju cenu po jedinici mere, platiti odmah umesto na odloženo, razmotriti alternative, kako među dobavljačima tako i među proizvodima itd. Ovo je čista trgovina, za koju treba imati veštine, znanja i dostupnog kapitala, graditi i negovati kontakte i partnerstva itd.

Direktna setva kukuruza u pokrovni usev

Dalje, sistem proizvodnje može da se menjati tako da se trošak određenih tipovi ulaza izbace ili smanje. Direktna setva smanjuje trošak obrade zemljišta, setva u malč sprečava ili usporava nicanje korova, ulaganje đubriva uz seme smanjuje potrebne količine, dobar plodored ostavlja više hranljivih materija u zemljištu itd. U teoriji!

U praksi je to istina tek kada tim sistemom naučim da vladam. Zato na usvajanje i ovladavanje praksama koje smanjuju trošak ulaza gledam kao na ulaganje, od koga se dugoročno očekuje povrat.

Ne moraju svi ulazi dolaziti spolje, od dobavljača. Neki mogu dolaziti iz naše proizvodnje. Kao takvi nisu besplatni, zahtevaju vreme, mašine i veštine za pipremu, ali drugoročno mogu da pruže niz ušteda. Seme može da se čuva i ponovo seje, žetveni ostaci mogu da se prerađuju u đubrivo, uljarice mogu da se koriste za pravljenje goriva itd. Ništa od ovoga nije ni prosto, ni bez rizika, ni besplatno, ali su opcije koje valja razmotriti.

Fotografija sa rawpixel.com.

Na izlaznoj strani takođe imamo par poluga koje možemo da koristimo za uvećanje profita. Najočiglednija način da više zaradimo je uvećanje prinosa kroz odabir visokorodnih kultura, blagovremenu primenu savremene agrotehnike, ulaganje u navodnjavanje itd. Velik prinos je jasan cilj i predmet hvale i prepričavanja kada se sezona završi.

Plod na biljci ne postaje novac magično. Treba ga skinuti, svesti u okvire kvaliteta koje otkupljivači traže i prodati. Sve te stvari su mesta gde mogu da radim da uvećam profit.

Korišćenjem modernijeg kombajna sa odgovarajućim adapterom rastur u žetvi može značajno da se smanji. Posedovanje prostora i opreme da se rod u žetvi primi, prozrači, prosuši i uskladišti daje fleksibilnost u prodaji koja ne postoji kada roba odmah sa njive mora da ide na prodaju.

Kukuruz u podnom skladištu

Samo skladištenje je nešto što zahteva prostor, mašine, veštinu i znanje, jer roba može da se ukvari ukoliko uslovi nisu dobri. Lakše je da roba sa njive direktno ide na prodaju, ali nam skladište daje prostor da robu zadržimo i prodamo kasnije, kada nam cena više odgovara ili novac više treba.

To nas opet vraća na trgovinu, gde dobra partnerstva, mašine za transport i manipulaciju i veći obrt prave veliku razliku. Pošto se javlja i na ulazu i na izlazu, jasno je da je trgovina jedna od najbitnijih poluga za vođenje profitabilnog posla.

Da ne ostanemo samo na ulazima i izlazima. Između su poslovni procesi, prostije - sa kime i čime radim i kako radim. Tu su ljudi sa kojim sarađujem i komunikacija sa njima, objekti i mašine i njihovo održavanje, sistem obrade, način na koji se problemi prepoznaju i rešavaju, mehanizacija i automatizacija itd. Svime time mogu da se bavim da stvari teku bolje i da ne dolazi do skupih grešaka i kvarova.

U poljoprivredi ne smemo zaboravi naše osnovno sredstvo rada - zemljište. Pošto je u pitanju živi ekosistem, a ne hemijska smeša (princip #2), svaka proizvodna godina ga na neki način menja.

Imati plodnu zemlju utiče pozitivno i na troškovnu stranu, kroz manji trošak za đubrivo i zaštitu, bolje zadržavanje vlage itd, i na proizvodnu stranu, kroz veći prinos. Iz tog razloga, u proizvodnji dajem prednost plodnosti zemljišta u odnosu na prinos (princip #1).

Zaključak

Visok prinos ne znači uvek visok profit. Sada dok ovo pišem imamo dobar prinos, ali nisku otkupnu cenu. Pre dve godine smo imali osrednji do lošiji prinos, ali dobre otkupne cene i tada se zaradilo više u poređenju sa ovom godinom.

Ovo nije argument protiv prinos, samo razumevanje da visok prinos ne rešava sve probleme i da je jedna od manje pouzdanih poluga na koju se možemo osloniti.

Pošto na prinos i otkupnu cenu ne možemo uvek da računamo, najpouzdanije mesto za uvećanje profitabilnosti su troškovi ulaza i unapređenje procesa proizvodnje. Čak i u slaboj godini sa niskom otkupnom cenom sam u boljoj poziciji ako me je proizvodnja koštala manje.

Džek-pot ubadam kada imam zategnute torškove proizvodnje, u dobroj godini, sa dobrim otkupnim cenama. Previše stvari mora da se poklopi, zato ne računa da će svaka godina biti takva kada planiram ulaganja. Više sam na obazrivoj strani, očekujući da će prinos i otkupne cene biti ispod proseka.

Putevi do profita su mnogi. Neki su veći, neki manji, neki se direktno ulivaju na bankovni račun, a neki su uštede koje se ne vide na izvodima, ali prave veliku razliku kada se podvlači crta. Gledano zajedno, to su pritoke koje se lagano ulivaju jedne u drugu i na kraju slivaju u jedan broj koji zovemo profit.

U svojoj glavi ga vidim kao sliv, sveden na jedan broj na kraju. Otkrivanje i vizualizacija svih tih pritoka je nešto gde nam dobri inforamcioni sistemi mogu pomoći, ali to je već neka druga priča, za neki drugi članak.