Rezultat analize zemljišta na 25 hektara
Tokom 2022. i 2023. poručio sam da se uradi analiza zemljišta na 14 parcela, ukupne površine od 25 hektara. Na nešto većim parcelama i parcelama kod kojih je primećena različita rodnost u različitim delovima je rađeno više uzoraka, tako da je na 14 parcela uzeto 20 uzoraka, gde je za svaki uzorak bilo bar 10 tačaka gde se vadilo zemljište.
Analiza zemljišta je rađena sondom na kamionetu, a radi li su je sjajni ljudi iz novosadske firme Terra Controlling. O tome kako se određuju tačke na kojima će se vaditi uzorci sam ranije pisao, pa ako vas taj deo zanima, pogledajte članak Uzorkovanje zemljišta.
Osnovna mera plodnosti koju gledam je humus (ako vas zanima zašto, to sam pokrio u članku Prvo zemljište, pa onda prinos). Ispod je lista sa procentima humusa na svih 20 uzoraka:
3.64%
3.49%
2.67%
3.43%
3.49%
3.69%
3.48%
3.09%
3.12%
3.26%
3.01%
3.33%
3.41%
3.63%
3.36%
3.45%
3%
3.48%
2.79%
2.94%
Kada se procenti usklade sa površinom koju je uzorak pokrio, pa se cela stvar uproseči, okviran rezultat je da na parcelama koje obrađujem, a na kojima je rađena analiza imam 3,3% humusa. Kao istorijski orijentir, mogu navesti da sam u knjizi “Zemljišta Vojvodine” iz 1972. našao da je u okolini Sivca (najbliže mesto merenja koje sam mogao naći u knjizi) procenat humusa bio 4.67%.
Ne bih se usudio reći da ovi podaci predstavljaju tačnu sliku stanja u ataru gde obrađujem zemlju, ali neku priču pričaju. U pitanju su parcele u različitim delovima atara, kupovane u zadnjih 10 godina, od različitih ljudi, pa su i sami brojevi šareni.
Rezultati ove analize su pre svega podvlačenje crte, da vidim od čega krećem u projektu dizanja procenta humusa.
Imao sam prilike da pričam sa dve grupe ljudi. Jedna grupa su ljudi koji kažu da su potrebne decenije da se procenat humusa digne za 1% na parceli i to je obično podatak koji zastupaju ljudi koji su zagovornici konvencionalne obrade. Druga grupa su poljoprivrednici koji smaraju da upošljavanjem regenerarivnih praksi dizanje procenta humusa možemo postići brže.
Više naginjem drugoj grupi, a u tome me ohrabruje analiza jedne moje njive. U pitanju je parcela Trem, koji sam prvo kupio od jednih vlasnika, pa ukrupnio kupovinom susedne parcele. Rezultati na delu od prvog vlasnika su 3,64% i 3,49% humusa, a samo 2,67% na delu kupljenom od drugih ljudi. Slika pokazuje tu razliku (hvala Dušanu iz Terra Controlling što ju je napravio):
Procenat humusa na parceli Trem, sezona 2023.
To parče zemlje je nekada ranije bilo ujednačeno i verovatno imalo približno isti procenat humusa, ali su dva različita pristupa obradi, đubrenju, plodoredu itd tokom decenija napravila ovu razliku. Ukoliko zemljište različitim praksama može da se degradira različitom brzom, onda različite prakse mogu da imaju drugačiji efekat i u procesu obnavljanja. Ne možemo nastaviti sa praksama za koje znamo da degradiraju zemljište i prihvatiti da su potrebne decenije za popravku. Radikalnijom promenom praksi možda možemo i promeniti brzinu obnavljanja zemljišta. To bih voleo da probam.
Sada kada je podvučena crta, probaću da korišćenjem regenrativnih praksi ispitam koliko je optimizam druge grupe opravdan i koliko u okviru svog gazdinstva mogu da podignem procenat humusa na ovim njivama. Dugoročni cilj mi je da prebacim 5% na boljim njivama, a za početak bih voleo da vidim nekakav pomak napred, idealno da prebacim 4%.
Planiram da se sa sondom vratim na ove parcele za 4 ili 5 godina, pa da uporedim te buduće rezultate sa ovima. Do tada možete da pratite kako obrađujem neke od ovih njiva u odeljku o regerativnoj poljoprivredi, deo gde vas upoznajem sa parcelama.
Hvala na čitanju. 👋
