Uzorkovanje zemljišta
Imam skoro iskustvo sa uzorkovanjem i analizom zemljišta za koje mislim da će biti zanimljivo ne samo poljoprivrednicima, već i IT-jevicima koje zanima primena modernih tehničkih rešenja u poljoprivredi. Možda uzorkovanje zemljišta ne zvuči kao high tech posao i do nedavno uglavnom i nije bilo takvo, ali u ovoj akciji smo se koristili mapama, satelitskim snimcima, preciznom navigacijom i kamionetom sa nekom vrlo zanimljivom namenskom opremom.
Lagano uvodim parcele u novi sistem obrade i trudim se da se u tom procesu držim nekih principa. Jedan od principa je praćenje napretka kroz podatke.
Kako bih znao kako parcele napreduju, dogovorio sam se sa novosadskom firmom Terra Controlling da izađu na par parcela na kojima nije bilo useva i da uzmu uzorke tla. Pošto su u pitanju parcele koje su od skora u mom vlasništvu i na samom početku novog načina obrade, podaci dobijeni analizom mi služe kao polazna tačka u odnosu na koju ću porediti kasnije rezultate.
Pre samog uzorkovanja, išlo je planiranje. Prvo što su mi tražili je da im pošaljem katastarske brojeve parcela ili koordinate međa. Pored broja parcele, šalju se i kulture koje su bile na parcelama u zadnje tri godine.
Na osnovu toga šta je sejano, fenološkog razvoja kulture i lokacije parcela, uzimaju se po četiri snimka za svaku godinu, za procenjene ključne datume za tu kulturu. Ti snimci se analiziraju i izvlači se mapa koja pokazje vegetaciju u određenim delovima parcele, za svaku kulturu. Primer kukuruza iz sezone 2021 na jednoj njivi:
Kukuruz, 2021
Što zelenije, to bolje. Za ovaj posao nam ne treba velika preciznost ni apsolutna tačnost. Ono što želimo da dobijemo je neki okviran uvid u to na kojim delovima imamo zdravije i bujnije biljke, gledano kroz više kultura i duži vremenski period.
Uprosečavanjem te tri mape u jednu dobija se kombinovana mapa iz koje se mogu uočiti delovi njive sa različitim nivoom plodnosti na osnovu posmatrane tri godine. Posmatranjem te mape, parcela se deli na više delova za koje će biti vađeni odvojeni uzorci:
Dva dela njive, sa tačkama za uzorkovanje
Ovo je zanimljivo zato što plodnost parcele može dosta da varira u različitim delovima, a to se posebno vidi kod većih parcela. Moje parcele su male i ne treba mi velika preciznost, tako da smo za sve tri parcele koje smo radili imali po dva dela. Kome treba veća preciznost, može da izdeli parcelu na više delova i time će dobiti još preciznije podatke.
Za svaki posmatrani deo se pravi šema uzorkovanja kako bi se uzorak uzeo što ravnomernije. Kamionet sa sondom izlazi na teren, kreće se po parceli i uzima uzorke na mestima po šemi koristeći navigaciju.
Terra Controlling vozilo sa sondom, uzorkovanje
Uzorci tla koje je sonda izvadila na različitim tačkama se mešaju u jedan zbirni uzorak za konkretni deo parecele, to se pakuje i šalje u laboratoriju na analizu.
Ovde bih stao i ne bih ulazio u rezultate analize, da se ne upletem u još neku temu. Mislim da je ovaj način uzorkovanja dovoljno zanimljiv sam po sebi, a o rezultatima ću u zasebnom članku.
Na manjim parcelama verovatno nema puno smisla ekonomski gledano. Šetanje po njivi sa ručnom sondom ili ašovom će uraditi dovoljno dobar posao. Međutim, kada su parcele velike ili kada želimo bolje da razumemo pojedine delove, sa uprosečavanjem na osnovu istorijskih podataka, onda ovakav pristup itekako ima smisla.
Hvala Terra Controlling ekipi na zanimljivom iskustvu. Nisu gledali samo da odrade posao, već su mi natenane objasnili niz detalja o celom postupku. Uvek je zadovoljstvo raditi sa ljudima koji za sto donose i stručnost i entuzijazam.
Do sledećeg čitanja, pozdrav sa obronaka Fruške Gore. 👋
