Moj plodored

Setva pokorvnih useva, jesen 2021.

Princip: Strogo se držim zacrtanog plodoreda, jer mi dugoročno pruža niz koristi. Ako nasuprot toga stoji odlučivanje šta će se sejati od godine do godine, ponavljanje kultura i sejanje onoga za šta smatramo da će te godine najbolje biti plaćeno, ipak biram plodored.

Plodored predstavlja smenu kultura na pojedinačnim parcelama iz godine u godinu (plodosmena) i kroz niz polja (poljosmena).

Cilj plodosmene je da se ne izlažem rizicima koje nosi uzastopna setva istih kultura iz godine u godinu i da povećam pozitivan efekat koje kulture prethodnice imaju na kulture koje sejemo posle njih. Vekovima je poznato da će žitarice bolje roditi ako prate mahunarke, koje skupljaju azot u zemljištu.

S druge strane, cilj poljosmene je da u proizvodnji svake godine imam više različitih kultura, kako bi smanjio rizik od oslanjanja samo na jednu kulturu da te godine zaradi. Pored toga što godina može da ne pogoduje određenoj kulturu, može i da se desi da cena roda na kraju bude takva da ne može da pokrije troškove.

Što se planiranja šta će se sejati tiče, imam opciju da svake godine odlučujem ili da unapred isplaniram plodored i držim ga se. Ja sam izabrao drugu opciju. Taj pristup čini planiranje i odlučivanje lakšim, uz smanjenje rizika koji ponavljanje kultura ili klađenje na jednu nose.

U svom plodoredu vrtim tri kulture, na tri grupe polja, tako da se kultura vraća na istu njivu tek u trećoj godini. Sam plodored je u osnovi staro tropolje, sa dodatim pokrovnim usevima između.

Plodosmena

Kulture koje trenutno sejem su soja, kukuruz i ozime žitarice (pšenica, ječam i raž). Ti usevi se seju da bi se skinule i njihov rod prodao (cash crop). Kada na parceli nema tih useva, gledam da posejem pokrovne useve (cover crops) kada god to uslovi dozvoljavaju.

Redosled je na slici:

View fullsize

Plodosmena koja se ponavlja svake tri sezone, klik na sliku da je uvećate

Sezona 1

Pokrovni usev raži iz prethodnog ciklusa se uništava sredinom marta ili početkom aprila, okvirno 15 do 30 dana pred setvu soje. Razlog zašto uništavam pokrovni usev pre setve je da bi sačuvali vlagu i pružili priliku zemljištu da se zagreje. Ukoliko je proleće toplo i vlažno, pustiću pokrove još nedelju, dve dana ka aprilu, da “rade”, ali ako je na pomolu sušno proleće, moraju da se uništavaju ranije.

Proba setve soje u zelen pokrov, proleće 2023.

Setva soje u živ pokrovni usev (setva “u zeleno”, slika gore) je takođe opcija kada je proleće vlažno, ali to bih radio samo kao probu, na manjim površina, jer mi se pokazala kao jako rizična u prvim probama.

U masu koja je ostala iza raži se seje soja. Raženi malč ostaje na površini da bi usporio ili onemogućio rast korova, sprečio isušivanje zemljišta i vratio hranljive materije zemlji svojim razlaganjem.

Sezona 2

Posle skidanja soje na parcelu se direktno seje ozima žitarica, najčešće ječam, ali nekada posejem raž ili pšenicu. Soja je mahunarka i ona skuplja azot iz vasduha u zemljište, pomoću simbioze sa zemljišnim bakterijama. Taj azot je posle dostupan žitaricama koje slede.

Po skidanju žitarice, parcela se tanjira da bi se aktivirali korovi i seme koje je ostalo na površini. Tokom tanjiranja može se ubaciti i nešto letnjih pokrovnih biljaka, da se pojača pokrivenost parcele. U dva pokušaja mi letnji pokrovi nisu uspeli, zbog nedostatka vlage, tako da se za sada držim operacije kojom se rešavam korova i dajem šansu nekoj količini pokrova da uspe.

Tanjiranje strnjišta, leto 2022.

Krajem avgusta ili septembra, korovi i letnji pokrovi se uništavaju i seje se smeša pokrovnih useva sa akcentom na biljkama koje fiksiraju azot i poboljšavaju strukturu zemljišta. Deo ove smeše bi trebao da unište prvi mrazevi, a deo bi trebao da prezimi i pruži pokrivač pre početka prolećne setve.

Sezona 3

U zadnjoj dekadi marta ili prvoj dekadi aprila preostali pokrov se uništava, 15 do 30 dana pre setve kukuruza. I ovde vreme uništavanja prilagođavam dostupnoj vlagi, a masa se ili sitni ili valja, u zavisnosti od količine. Kukuruz se seje direktno u sasušenu masu koja je ostala na parceli.

Direktno posejan kukuruz u pokrovne useve, leto 2023.

Po skidanju kukuruza, direktno se seje smeša pokrovnih useva u kukuruzovinu. Ovaj usev bi trebalo da pruži pokrovač tokom zime, sakupi hranljive materije iz zemlje i razlahli zemljište svojim korenim sistemom. “Nosač” ovog pokrova je raž i ona sama može biti dovoljna, ali je od koristi ubaciti i neke druge vrste.

Na proleće se vraćamo na početak i krug se ponavlja.

Poljosmena

Ovaj sistem vrtim na tri grupe parcela, tako da svake sezone imam deo površina pod ozimim žitaricama, kukuruzom i sojom, ali nikad na istoj njivi dve godine za redom.

Preklapanje može da se desi kada uvodim nove parcele u sistem, ali ti slučajevi su izuzetak i privremene su. Kada se parcela “ubaci u sistem“ tada počinje da se strogo drži plodoreda.

Dobra stvar kod grupisanja parcela na ovaj način je što se operacije svedu na manji krug. Time se smanjuje broj prelaza (vožnja između njiva) da bi se uradila neka operacija. Ako idemo da valjamo pšenicu, bolje je sa su parcele pod njom u jednom delu atara umesto da se rasute na sve strane.

Rizik kod ovakvog grupisanja je veća izloženost vremenskim nepogodama. Ako mi je sva soja u jednom delu atara na primer i taj deo tuče grad, sve površine pod sojom će stradati. Taj rizik mi je prihvatljiv jer usev može da se osigura baš od takvih nepogoda.

Zaključak i perspektiva

Plodored vidim kao izuzetno koristan. Uz smanjenje rizika, sviđa mi se i što sam opušteniji oko planiranja. Kada se nagađanje zameni planom, onda se držiš istog i unapred znaš šta ćeš i kako raditi, možeš nabavljati repro-materijal kada su cene bolje, u većim količinama ili kada su finansije u boljem stanju.

Iako je plodored koji koristim stotinama godina poznat u ovim krajevima, isti je prilagođen i nastaviće da se menja u skladu sa konkretnim okolnostima u kojima se moje gazdinstvo nalazi: klimom, potražnjom za određenim usevima, dostupnom mehanizacijom i semenima, dugoročnim ciljevima itd.

Sam plodored nije zakucan na tropolje i na kulture koje sam pomenuo. Kako uslovi budu dozvoljavali, gledaću da dodam još kultura u samu plodosmenu i da sami pokrovi budu raznovrsniji. Združavanje useva je takođe zanimljiva opcija sa kojom bi se valjalo poigrati. Tropolje sa pokrovnim usevima je samo poprilično siguran početak.