Članak o zapisivanju i ispitivanju hipoteza u Leksikonu
Fotografija: AbsolutVision.
Danas objavljujem treći članak u Leksikonu. Ovaj put je priča o temi koja prožima moderan pristup razvoju proizvoda - hipoteze. Članak objašnjava proces gde polazimo od hipoteze i razvoj kroz sistematično pretresanje, testiranje i ispitivanje ispravnosti hipoteza.
Koliko sam do sada imao prilike da vidim i kroz priče ljudi koje poznajem, kod nas se o hipotezama više priča nego što se stvarno koriste u razvoju. No, da ne grešim dušu - to što ja ne znam za timove kod nas koji ih aktivno koriste ne znači da ih nema. Ukoliko znate neki takav tim ili vaš tim koristi hipoteze, voleo bih da čujem vaša iskustva! Ostavite komentar dole, ako ste da javno podelite priču ili mi pošaljite mail.
Tokom višegodišnjeg rada na našem proizvodu probali smo niz stvari, ali vođenje razvoja hipotezama nije jedna od njih. Imali smo neke izlete u ispitivanja, ali su se oni dešavali kasno, kada smo već bili investirani u rešenje. I to je bolje nego ništa, ali nije razvoj vođen ispitivanjem pretpostavki. Da bi se to radilo, pretpostavke i očekivanja je potrebno zapisati ranije, a ne kada smo već zagrizli rešenje toliko da ne želimo da ga pustimo.
Sredinom marta sam bio na dvodnevnoj radionicu koju su držali Jeff Patton i Jeff Gothelf. Iako je zvanično u pitanju Scrum PO trening, oni ga malo drugačije pakuju. Cela priča je iz UX ugla i bolji deo drugog dana se bavi hipotezama, mapiranjem, ispitavanjem i testiranjem.
Ispitanje hipoteze
Fotografija jednog od crteža koje Jeff Patton pravi dok predaju. Ovde se konkretno vidi ispitivanje hipoteze, gde svakim sledećim testom “kupujemo“ nivo pouzdanja u problem i rešenje na kome radimo.
Tekst o hipotezama koji sam spremio je primarno baziran na informacijama sa tog treninga, ali sam se takođe oslanjao i na informacije iz Lean UX i Testing Business Ideas knjiga.
Sam tekst je spreman tako da brzo može da se pretoči u prezentaciju za potrebe firme. Kao organizacija ponovo ulazimo u skup problema gde hipoteze mogu dosta pomoći - onboarding. Svi u firmi, bez izuzetka, imamo stavove o tome kako da učinimo proizvod dostupnijim, a korisnike uspešnijim u prvim kontaktima sa proizvodom, tako da ideja za unapređenje tog procesa ne manjka. Ono što pravi problem je kako iz te šume ideja izabrati one kojima prvo treba da se bavimo i koliko početne investicije svaka zaslušuje. Takođe, kako ćemo znati da li smo na dobrom putu ili treba nešto da menjamo? Upravo tu zapisivanje, mapiranje i ispitivanje hipoteza može najviše da nam pomogne.
U ovom trenutku mi nije presudno da tekst bude zasnovan na širokoj teorijskoj podlozi. Bitnije mi je da zaokružim skup alata i tehnika koje mogu da se uobliče u nešto iz čega naši timovi (i ja sa njima) možemo dalje da učimo i kroz primenu usavršavamo.
Ono što mi se sviđa kod Leksikona kao formata i jedan od razloga zašto sam ga odabrao je to da člancima mogu da se vraćam, proširijem ih i menjam kako dolazim do kvalitetnijih informacija i iskustava. Nemam nikakve sumnje da ću se ovom članku vratiti u budućnosti, a ovo što je sada složeno je samo osnova. Biti iskren prema sebi i priznati da petljaš sa stvarima koje su prepune pretpostavki i rizika je prvi korak ka bolje upravljanju razvoja proizvoda i vidim da ću se tom problemu vraćati kako u praksu budemo više i više uključivali hipoteze i testove.
Zahvalio bih se Nenadu Laskoviću i Stevanu Majstoroviću na prolazu kroz radnu verziju članka. Istakli su neka mesta gde je članak bio tanak, pa je isti proširen sa dodatnim informacijama. Hvala! 🙇♂️
