Autonomacija, drugi članak Leksikona
Fotografija: Toyota UK.
Moji prvi ozbiljniji kontakti sa Lean filozofijom su bili pre više od 10 godina, nakon što sam pročitao ”The Toyota Way”. Od tada sam navučen, ali umem da napravim višemesečne, a nekada i višegodišnje pauze u bavljenju tom temom.
Tako sam imao i jednu dužu pauzu u periodu od sredine 2017. do početka 2019, ali sam se temi vratio kroz knjige ljudi koji su bili u Toyoti kada su oni razvijali filozofiju i alate koje ća zapadni autori kasnije krstiti u Lean. Zanimljivo je čitati o tim prvim decenijama i videti koliko je energije i vremena potrebno da bi se napravilo nešto u šta duboko verujete, a šta se kosi sa opšte prihvaćenim načinima rada u industriji. Ovaj citet lepo ilustruje šta znači hodati takvim putem:
“Danas ga zovemo Toyota sistemom proizvodnje, ali to ime je usvojeno 1961. ili 1962. godine. Pre toga smo ga zvali Ohno sistemom, zato što je bio jako rizičan i zato što smo se plašili da jedna greška može da odvede kompaniju u propast.”
Da dodatno stavimo u perspektivu, promene u Toyoti o kojima pričamo su počele da se dešavaju po završetku Drugog svetskog rata. To nam govori da je bilo potrebno više od decenije da neke od stvari koje su danas samo pasusi u Lean knjigama nastanu i da se prime. Strah i čuđenje, pa samim tim i izvesna doza otpora su uvek bili prisutni.
Pošto su moji prvi kontakti sa Leanom bili kroz knjige zapadnih autora, kičmu cele filozofije su činili tok i just-in-time. Zato mi je bilo čudno da Taiichi Ohno vrlo malo priča o toku. Kada priča o dva stuba Toyota sistema proizvodnje, navodi just-in-time i autonomaciju.
Na nešto slično sam naišao kada sam nešto kasnije čitao Studiju Toyota sistema proizvodnje koju je napisao Shigeo Shingo. Puno priče o ugradnji kvaliteta, autonomaciji, brzoj promeni alata na mašinama, balansiranju proizvodnje i Kanbanu. Tok se pominje, ali je vidno da je ono što bismo danas smatrali tokom nešto na čemu Toyota u vreme pisanja knjige aktivno radi i usavršava. Na primer, u knjizi ima lepo poglavlje o razvoju nagara sistema, ali se vidi da je u pitanju skoro unapređenje i da se u njega i dalje ulaže puno energije.
Jedna od stvari na koju oba čoveka troše vreme da skrenu pažnju je autonomacija (jidoka). U pitanju je izuzetno jednostavna ideja koja ima veliki potencijal za dizanje produktivnosti kada se dobro uposli. Naime, autonomatizovana mašina ima sposobnost da detektuje grešku, prestane sa daljom obradom i obavesti operatera. To je to - objašnjeno u par reči.
Kao što to često biva, jednostavnim idejama treba vremena da nastanu i pokažu svoj stvaran potencijal. Jednostavne ideje se vrlo lako presele iz domena u kome su nastale i nađu svoju primenu i u drugim domenima. Uopšte nije bilo teško naći niz primera gde se autonomacija uspešno koristi u razvoju softvera. I na kraju, nešto što me je privuklo temi i držalo dupe na stolici da spremim ceo članak je to što shvatanjem autonomacije kao koncepta i njegovim boljim razumevanjem sada isti vidim na niz mesta i na niz mesta vidim gde bih mogao da ga dalje usavršavam. Drugim rečima, vidim veliki potencijal za unapređenje mogih od naših procesa automatizacije, ne samo onih kod kojih sam video probleme, ali sam ih tolerisao, već i kod onih procesa sa kojima sam do sada bio zadovoljan.
Ukoliko vas zanima da saznate više o autonomaciji, uticaju na produktivnost, fleksibilnosti i uštedama koji donosi, kao i kratku priču o jednom japanskom pronalazaču i njegovom izumu preporučujem da pročitate ceo članak o autonomaciji u Leksikonu.
Do sledećeg čitanja, pozdrav!
