Čitanje van struke

Fotografija: Bazilika Cisterna, Istanbul, Turska

Pre dve nedelje sam objavio listu sa preporukama 10 knjiga koje nemaju direktne veze sa softverom. Na njoj su se uglavnom našle knjiga koje sam pročitao ili preslušao tokom 2019. godine. Zajednička stvar im je da su deo jedno malog eksperimenta.

Početkom 2019. sam odlučio da probam da ne čitam usko stručne knjige, već da vreme posvetim nekim drugim temama. Pod usko-stručnom mislim na literaturu vezanu za izradu softvera, timski rad, opšte menadžment teme i knjige koje se bave IT kompanijama osnovanim posle 1950. godine ili njihovim osnivačima. Upravo teme o kojima sam najviše čitao u zadnjih deset godina.

Verovatno se ideja dugo krčkala, ali se sećam jednom konkretnog komentara nakon koga mi se jasno formirala u glavi. Dave Snowden je u jednom predavanju prokomentarisao da ćete više naučiti o timovima i kako ljudi rade proučavajući antropologiju nego modernu menadžment literaturu. U pitanju je komentar čija je glavna svrha bila da provocira i stvarno ne bih ulazio u razmatranje istinitosti istog. Kod gomile izjava tog tipa nije ni bitno da li su istinite ili ne, ako vas navedu na razmišljanje. Moja reakcija je bila takva da sam probao da se setim kada sam zadnji put pročitao neku antropološku knjigu i jedina knjiga koja mi je padala na pamet je bila “Puške, mikrobi i čelik“, u kojoj sam izuzetno uživao. Čitao sam je 2012. godine!

Pošto volim vremenski ograničene eksperimente sa jasno definisanim pravilima, tako sam i izlet u ove teme postavio - godinu dana nekih drugih knjiga. Dovoljno dug period da prođem kroz niz naslova umesto da odustanem kod trećeg, a opet dovoljno kratko da ima i svrešetak koji nije daleko.

Teme o kojima sam čitao su istorija, antroplogija, pouzdanost i bezbednost sistema, vojna literatura, arhitktura i urbano planiranje, mašinska proizvodnja i par knjiga koje je vrlo teško svrstati u neku od kategorija. Nije mi cilj da postanem ekspert ni u jednoj od tih oblasti, ali je rezultat široka i čudna mreža informacija koja može da ponudi više uglova gledanja na određene stvari. To u suštini sumira ceo eksperiment.

Istražujući teme koje nisu usko vezane za ono čime se svakodnevno bavimo, dobijamo nove perspektive i informacije, koje možemo da ukrštamo sa drugim informacijama i opažanjima i dođemo do novih saznanja i ideja. Naš mozak je prilično dobar u iskorišćavanju onoga što mu je dato i raznovrsne informacije koristi bez da imamo osećaj da se svesno naprežemo.

Znate one momente kada vam pod tušem ili tokom šetnje na pamet padne nešto što rešava problem koji vas je dugo mučio ili što “menja sve”? Odlaskom u širinu dajete sebi priliku da ”Eureka” trenutaka bude više i da ideje budu raznovrsnije. Sa druge strane, ako se ograničimo samo na jednu oblast rizikujemo da počnemo da razmišljamo gotovo istovetno kao i svi drugi koji se bave tom oblašću.

Sledeći korak je da se tokom čitanja nekako skupljaju i sortiraju dobre stvari. O ovome više razmišljam nego što radim, ali mi deluje kao nešto vrednost istraživanja (i novog eksperimenta).