Vrednost beleški u doba jezičkih modela
Oduvek sam nešto pisao, što rukom, što tastaturom. Prvo su to bile beleške po raznim sveskama, a onda je došao računar i internet, pa posle telefon: razni fajlovi, namenske aplikacije za beleške, blog, sinhronizacija na više uređaja itd. Čak je i sam ActiveCollab jedna velika beležnica; timska i poslovna.
Što se vraćanja beleškama tiče, tu nema red. Beležim stalno, ali retko se vraćam više od par nedelja unazad. Retko mi nove ideje dolaze obradom dužeg niza beleški. Uglavnom se "dese".
Drugi su razvili sisteme koji im pomažu u tome. U pitanju su sistemi za upravljanje ličnim znanjem (PKM, personal knowledge management), a novi termin koji deluje da se primio među ljudima koje tema interesuje je "drugi mozak" (second brain). Pored toga što nas misaono rasterećuju, ovi sistemi su dobri za organizaciju i pretraživanje, kao i za dolaženje do novih uvida ukrštanjem različitih ideja.
Problem kod takvih sistema je što zahtevaju vreme, disciplinu i fokus. Stvari postaju teže kako se beleške nagomilaju. Što su starije, deluju manje važno i teže ih je naći. Pretraga pomaže, ali samo kada znamo šta tražimo.
Sve to postaje puno lakše pojavim jezičkih modele. Pomoću njih možemo da pretražujemo velike količine beleški i povezujemo ideje i pojmove na nove načine. Količina, format i starost prestaju da budu problem. Čak i kada su beleške na više mesta, mogu se povezati ako im model može pristupiti direktno, kroz API ili MCP.
Svaka zapisana ideja dobija novu vrednost. Čak i nedovršena misao može da postane korisna. Stari projekti mogu da posluže kao osnova za neke nove uvide i poduhvate. Godine rada pretvaraju se u strukturisanu memoriju. Model briše granicu između ličnog i profesionalnog, kada to želim.
Ranije sam pisao da bih razumeo i zapamtio. Sada na beleške gledam kao na "tragove" i kontekst koji ću kasnije lako moći da obrađujem. To menja postavku. Beleške više nisu samo arhiva, već osnova moje spoznajne infrastrukture.
Takva postavka mi ide na ruku. Bitno je beležiti, da se ostavi trag, što mi nikada nije bilo teško. Modeli pomažu oko stvari koje mi nisu dolazile lako: organizacije, pretrage i sinteze novih ideja na osnovu velike količine beleški.
Ovaj blog post je jedan od tih tragova. Ko zna da li će, kada i od kakve koristi biti. Tačke možemo povezivati samo u nazad:
“You can’t connect the dots looking forward; you can only connect them looking backwards.”
Bitno je imati šta da povežeš.
Alati
Koga zanimaju konkretni alati, trenutno za beleženje koristim:
Papir i olovka (detaljnije opisao u Nedeljni plan na papiru),
DEVONthink kao read-later alat i mesto gde skupljam različite stvari za razne lične projekte,
Scrivener za (ideje za) pisanje,
ActiveCollab za sve što je vezano za proizvod i tim.
Alati nisu fokus ovog članka, jer su promenljiva kategorija. Svi osim jednog ✌️.
