Redovno pisanje

Fotografija: Isaac Smith

Sažetak:

1. Cilj u 2019. mi je bio da pišem 200 reči dnevno. Nije se desilo (grafikon dole),

2. U 2020. zadržavam isti cilj i proces i alate koje sam 2019. razrađivao. Ovaj put je upalilo. Usvojio sam naviku svakodnevnog pisanja,

3. Dnevni progres zapisujem u spreadsheet. Napredak ka cilju je vidljiv kao burn-down grafikon,

4. Sve pišem na jednom mestu. Probao Pages i Google Docs. Scrivener je puno bolji,

5. Navika je bitnija od alata, ali alati mogu da pomognu da se navika izgradi,

6. Lični sajt pomaže da se redovno pisanje desi, jer nudi prostor za objavljivanje.

200 reči dnevno

Potrebu da se ozbiljnije vratim pisanju osećam već duže vreme. Dođe i prođe, ali čak i kada prođe nema sumnje da će se uskoro vratiti. Najintenzivnija je kada izgorim na poslu, a to se u zadnje vreme kao po pravili dešava na samom kraju godine.

Decembar 2018. nije bio puno drugačiji. Ideja sa kojom sam se igrao je bila prilično jednostavna: ako bih našao način da pišem u proseku 200 reči dnevno, tokom godine bih došao do preko 70 hiljada napisanih reči.

To je puno reči. Na primer, 35 ovakvih članaka. Ili 100 članaka poput ovog. Ozbiljan sadržaj uz malo, ali sistematično ulaganje vremena. Tu leži i najbitnija strana ideje - reči nisu toliko bitne koliko je bitno da se razvije navika svakodnevnog pisanja.

Taj cilj u 2019. godini nisam ostvario, čak mu ni blizu nisam dobacio. Uprkos tome, držao sam se procesa koje sam smislio početkom i oni su doneli par zanimljivih zapažanja i alata.

Prva stvar koju sam želeo sa uposlim je uvođenje sistema merenja koji će mi omogućiti da uvek brzo i lako znam koliko sam reči napisao i kako stojim u odnosi na “200 reči dnevno” cilj. Priznajem da je bilo zanimljivo praviti spreadsheet uz prateći burn-down grafikon koji je baš tome služio:

Burn-down broja napisanih reči u 2019. godini

Kao što vidite, baš sam debelo podbacio. Svega 15 hiljada reči. To je ujedno i lepota metrike. Nije tu da ti masira ego, već da ti pomogne da se orijentišeš. Iako nije pomogla da 2019. donese 70 hiljada napisanih reči, pomaže mi da se bolje usmerim ove godine. Koristim isti spreadsheet i isti cilj, samo sa malo više iskustva.

Druga promena je proizašla iz praktičnog problema brojanja reči. Ako se piše na više servisa ili koristi više alata, vrlo je teško doći do ispravnih brojeva. Trabalo bi mi baš puno vremena da uvežam sistem koji broji reči na više alata i kroz više dokumenata, pa sam odlučio da sve pišem u jedan dokument.

Izbor je pao na Apple Pages. Izmene se automatski sinhronizuju na sve uređaje koje koristim, a performanse ne padaju primetno čak ni kada se radi na izuzetno velikim dokumentima.

Sledeći korak je bio automatsko brojanje i upis reči, koji me je doveo do Apple Scripta. Bio je to lep izlet u skriptovanje desktop allikacija i uvrnuti svet Apple razvojnih alata. Stvarno je fascinantno videti mali skript koji otvara aplikacije, čita iCloud dokumenta, čita vrednosti iz jedne aplikacije i upisuje ih u drugu. Prozori se otvaraju i zatvaraju, vrednosti prenose i upisuju. Mađijanje. 

Nepotrebno, ispostavilo se. Čak i uz napisan skript koji sve to radi automatski, na kraju mi je lakše bilo da stvari radim ručno, nego da prekidam tok misli, palim automatiku i gledam je dok mi otima alate sa kojima sam želeo da radim.

Do mogućnosti tog pojednostavljenja je dovelo to što sam počeo sve da pišem u jednom, godišnjem dokumentu. Kada bih želeo da pišem, otvorio bih dokument i ručno upisao zatečeni broj reči u spreadsheet. Potom bih uzeo da pišem i to bi bilo to, do sutra. Ili sledeće nedelje. A ponekad i do sledećeg meseca…

Tu je u suštini i ležao razlog zašto nisam ostvario cilj - neredovno pisanje. Periodi bez pisanja se na grafikonu gore vide kao duge horizontalne crte. One označavaju da se broj reči nije menjao iako je vreme prolazilo.

2020

Grafikon od početka 2020. godine do sada je dosta drugačiji:

Burn-down napisanih reči od početka 2020. do danas

Ignorišite dugu horizontalu - to je broj reči na današnji dan koji se ne menja do kraja godine, jer budućni dani još nisu došli. Malo sam lenj da probam da skontam kako da je isečem sa grafikona. Meni ne smeta i nadam se da vas ne buni.

Zadržao sam isti cilj (200 reči dnevno) i isti način praćenja napretka. Takođe sam zadržao i pisanje na jednom mestu, ali sam promenio alat. Probao sam Google Docs jedno vreme. Nije se dobro pokazao zato što se korisničko iskustvo primetno degradira kako veličina dokumenta raste. Učitavanje stranica se uspori i ne može stalno da se drži vidljiv brojač reči. Google Docs ga u jednom momentu jednostavno isključi. Posle tog izleta na web otišao sam u drugu krajnosti - desktop alat namenjen velikim projektima. Scrivener je namenjen baš piscima sa velikim brojem naprednih mogućnosti u koje sada ne bih ulazatio. Tour de force bi bio jedan način da se isti opiše.

Alati < Navika

Alati na stranu - najbitnija promena se desila upravo u pristupu pisanju. Razlika u odnosu na prethodnu godinu je da sedam i da pišem, svaki dan. To se obično dešava pred spavanje, kada je u kući mir i tišina. Kao što se sa grafikona vidi, imamo i lepu seriju od više od 30 dana gde sam ispunjavao i prebacivao dnevni cilj. To isto pomaže da se sedne. Lakše mi je da se ubedim rečima: “Danas nije dan kada ću da prekinem seriju” i onda uzmem i iskucam 200+ reči.

Alati nisu presudni, ali su puno pomogli u izgradnji navike. Cilj i napredak ka istom su mi uvek na očima, a okruženje za rad je takvo da jedva čekam da ga koristim. Stvari bi verovatno bile drugačije da ne pratim brojeve ili da je iskustvo pisanja frustrirajuće.

Lični sajt

I na kraju, verovatno najbitnija stvar u celoj priči oko pisanja - mesto za objavljivanje. Od početka godine na ovamo sam dosta pisao za potrebe komunikacije sa ActiveCollab korisnicima, par gostujućih članaka i intervjua itd, ali te potrebe nisu stalne. Mogu da se forsiraju, ali verovatno ne bi trebalo.

Lični sajt nudi prostor da se na njemu može raditi stalno, koliko vreme dozvoli. Taj prostor bez ikakvih problema može da primi 200 reči dnevno. Članci koji su osvrti na određeni trenutak i razmišljanja, poput ovoga, imaju svoje mesto na blogu i potpuno je u redu da neke od njih pojede arhiva. Leksikon je tu za dublju razradu tema koje ne gube na primenljivosti tako brzo. Ako se javi želja da se pozabavim nekim drugim temama ili formatima, imam gde i sa time.

Hvala na vremenu. Do sledećeg puta, pozdrav sa Fruške Gore.👋