Creative Selection, kako je bilo razvijati iPhone i Safari za Apple
Creative Selection je knjiga koja iz prve ruke prepričava iskustva autora (Ken Kocienda) koji je radio na prvoj verziji Safari web browsera, opciji za editovanje HTML sadržaja koja je posle našla svoj put u Apple Mail, Notes i mnoge druge Mac i iOS aplikacije, kao i prvoj verziji iPhone operativnog sistema (codename Purple). Upravo ovo su neki od projekata koji su temelj uspeha, a kasnije i kruna druge Steve Jobs Apple ere.
Ukoliko tražimo autentične priče da bismo bolje razumeli razloge za nastajanje i uspeh tih projekata, autentičnije od ovoga ne može. Iz tog ugla, apsolutna preporuka. Čak i da zanemarimo moje insistiranje na autentičnim pričama, ova knjiga i dalje ima preporuku.
Knjiga je pitka, a teme su bliske svakome ko je imao dodira sa Apple proizvodima. Ken se potrudio da približi programersku svakodnevicu i ljudima koji nemaju iskustva sa razvojem softvera. Ljudima koji znaju kako se sofver pravi možda zasmeta izletanje u metafore i opise kroz neke svakodnevne pojave, ali to nije nešto što umanjuje opšti utisak o knjizi. Ipak se čovek potrudio da učini knjigu pristupačnom širem krugu ljudi i ne bi bilo fer da to pripišemo kao manu knjizi.
Ken Kocienda - Creative Selection
Inside Apple’s design process during the golde age of Steve Jobs
Par stvari su mi privukle pažnju, pa bih da ih istaknem:
Bitnost demoa za kvalitetne diskusije. Apple proces u to doba se jako oslanjao na demo. Kada su ljudi imali ideju, očekivalo se da je prezentuju u obliku demoa, kako bi ostali komentarisali softver, a ne dokument ili maglovitu ideju. Demo je mogao biti funkcionalan softver ili interaktivni prototip, ali je morao postojati da bi se vodio konstruktivan razgovor.
Demo daje takt procesu kreativne selekcije. Ken proces nastanka softvera opisuje kao kreativnu selekciju, gde se dobrim idejama daje dalja šansa, a loše odbacuju. Ključni korak u ovom procesu je bio demo koji pokazuje ideju, konkretnu implementaciju, alternativna rešenja itd. Ljudi bi odlučivali šta dalje treba da se radi tek kada se demo vidi i proba.
Kasno uključivanje mušterija. Gde su mušterije u procesu kreativne selekcije? U periodu koji knjiga opisuje, korisnici su uvek prisutne u umovima dizajnera i programera, ali ne i u procesu. Oni dobijaju proizvod kada je gotov. Da bi to uopšte funkcionisalo, Ken ističe da su presudne osobine tima koji razvija softver umešnost u razvoju (doh), emptacija i ukus.
Ukus. Ovde ću se poslužiti citatom iz knjige: “Razvijanje finog osećaja za rasuđivanje i pronalaženje balansa koji proizvodi prijatnu i skladnu celinu.” Često na našim sastancima i u razgovorima pominjem sklad i uravnoteženost kao jako bitne osobine rešenja, pa me je prijatno iznenadilo poklapanje toga što već znam i razumem i ponuđeni put za postizanje tog sklada: negujte i razvijajte ukus za dobar softver u razvojom timu.
Pojedinac i timovi. U knjizi se pominju timovi, ali ne kao ključna ideja. Nakon uspešnog koncepta za Safari, oformio se veći tim da koncept pretvori u proizvod. Projekat Purple (prvi iPhone) je bio veliki timski napor, ali su po opisima iz knjige pojedini programeri imali svoje parče odgovornosti na kome su primarno oni radili (kao DRI, skraćeno od Directly Responsible Individual) gde je ostatak tima pružao feedback na demoe i u svakodnevnim razgovorima. Ne pominju se rad u parovima, mobbing i slične tehnike.
Moram da napomenem da ova lista ne sumira knjigu i nije joj zamena! U pitanju su stvari koje su meni privukle pažnju. Vi ćete sigurno naći niz drugih zanimljivih stvari, pa slobodno javite šta ste sve našli.
PS: Izbegnite audio verziju (ili je bar kombinujte sa pravom štampmanom knjigom). Štampana verzija sadrži niz ilustracija i “fotografija” (razumećete zašto navodnici kada ih vidite) koje bliže dočaravaju ono o čemu knjiga priča. Neke stvari su mi bile jasne i na slušanje (pojava “crne štangle”, ali neke baš i nisam mogao da smaštam samo slušajući knjigu (tastatura koja je pobedila na derbiju).
