Roadmap kao mapa

Tipičan roadmap je grafički prikaz unapred dogovorenog plana. U definicije se vidi niz njegovih prednosti: plan, dogovor, vizuelna komunikacija… Ono što se ne vidi je problem što prikazuje jedan plan, ali ne i alternative. Pošto je plan već dogovoren, koraci su poznati i samo treba da ih izvršimo. Ukoliko nam tokom realizacije padnu na pamet nove ideje, uvidimo da postojeće nemaju očekivani potencijal ili nam tržište ubaci štap u žbice, treba ponovo da ispregovaramo i presložimo roadmap.

Ono što ja lično preferiram u odnosu na tipičan roadmap je mapa opcija. Takav pristup više liči na vožnju s jednog na drugi kraj grada kroz špic, u sred sezone radova, motorom. Iako znamo gde želimo da stignemo, tamo možemo da dođemo na niz načina, a tačan put ćemo prilagođavati u hodu, spram situacije. Jedno uslovno desno ili nečekivano zatvorena ulica zbog radova može lako da promenu putanju iako je cilj ostao isti.

U takvoj postavci roadmap je više plan grada, nego plan kretanja, a tačke u kojima se nađemo su raskrsnice. Na njima možemo da nastavimo planiranim putem ili da razmislimo o alternativama.

Svaka metafora služi do određenog trenutka kada počinje gubi sposobnost da smisleno opiše pojavu. Tako i ovde. Korišćenje turn-by-turn navigacije da se opiše ceo proces razvoja proizvoda nema smisla, ali je koristan da sebi predstavimo odlučivanje ne kao pravu liniju, već kao niz opcija.

Bonus razmišljanje

Kako postići "alajnment" sa ostatkom organizacije u tako neodređenoj postavci? Možemo početi odavde:

Korak #1: dogovoriti zajednički cilj,

Korak #2: mapirati stvari na kojima možemo da radimo (opcije), a koje možemo da sagledamo u ranoj fazi,

Korak #3: napraviti kratkoročan plan o prvim koracima i krenuti sa poslom,

Koraci #n: kada se približimo "raskrsnicama" dogovaramo gde dalje.

Sve vreme dok razvijamo i isporučujemo, paralelno dorađujemo postojeće, razrađujemo novootkrivene i menjamo mapu u skladu sa naučenim.