Preciznost, reference i procenjivanje

Nedavno sam gledajući majstorski video (na 2:35) naleteo na stav da je preciznost precenjenja i da je ponovljivost i kako se stvari na kraju uklapaju bitnija.

Drugim rečima, u nekim procesima prestaje biti presudna tačna mera i počinjemo da se vodimo efikasnošću i onim što već imamo. To me je podsetilo na način na koji kod nas timovi procenjuju predstojeći posao.

Kada smo kretali sa procenjivanjem pre mnogo godina (2017), timovi su uzeli da rade na stvarima koje su tada bile na redu. Nakon jedne, dve iteracije, probali smo da nađemo referentnu stavku, takozvanu "dvojku".

Dvojka je određeni posao koji je tim odradio i u čijoj su izradi svi članovi tima bilo uključeni. Posao je trebalo da bude duži od jednog, ali ne duži od pet dana. Najbitnija stvar je da svi članovi tima razumeju obim posla koji je bio potreban da se "dvojka" u celosti isporuči.

Nakon što tim pronađe svoju referentnu stavku, nema više potrebe za merenjem. Stvari se procenjuju tako što se porede sa "dvojkom":

Duplo lakše? Procena je 1

Još lakše? Procena je 1/2

Nije baš dvojka, nešto je teže? Procena je 3

(Skala koju koristimo je 1/2, 1, 2, 3, 5…)

Nakon niza iteracija, tim lagano zaboravi šta je tačno bio referentni posao od kog su krenuli, ali toliko razvije intuiciju šta je 1/2, 1, 2 itd da taj detalj i prestaje biti bitan.

Ako nešto ponesete iz ovog teksta, neka to bude ideja da ne treba uvek ići na preciznost, jer preciznost košta. Ponekad prosto ravnanje sa nečim poznatim radi podjednako dobar posao, a puno je brže.