Ograničen i neograničen potencijal
Ratarska proizvodnja je ograničena jer već početkom sezone možemo znati gde nam je plafon. Za svaku ratarsku kulturu nam proizvođač semena može reći potencijal za prinos. Kao uprošćenje, to možemo uzeti kao maksimalan prinos koji možemo skinuti po jedinici površine. Potencijal za prinos pomnoženo sa površinom koju planiramo da stavimo pod kulturu daje maksimum koji možemo da skinemo.
Ne samo da nam je maksimalan prinos ograničen, nego od tog broja lagano oduzimamo sve greške, probleme i pehove - promašen rok setve, loš sklop, pritisak korova i štetočina, loši vremenski uslovi, rastur itd:
Kada na kraju ostvarimo prinos, sledeći korak je prodaja. Cenu diktira tržište, tako da se sve svodi na tajming. Ko mora da proda odmah u žetvi, taj nema puno izbora. Ko može da čuva robu je u malo boljoj poziciji, ali ni to ne dolazi džabe - skladištenje zahteva prostor, tretman protiv štetočina, manipulaciju…
Uporedimo to sa digitalnim proizvodima. Kod njih je potencijal za prinos vrlo teško odrediti, nekada i nemoguće. Koliko je potencijal softverskog proizvoda? Kursa? Publikacije? Softverskog proizvoda sa pratećim publikacijama i kursevima? Digitalni svet nudi gotovo neograničen potencijal za prinos.
Nije sve u ograničenom ili neograničenom potencijalu. Da je presudno, ne bi bilo uspešnih organizacija i pojedinaca koji posluju u materijalnom svetu i propalih ideja u digitalnom svetu. Samo je čudan osećaj kretati od maksimuma i gledati ga kako se topi, posebno kada u takav tip proizvodnje uđete iz branše gde se često priča o “množiocima“.
