Internet je u isto vreme i krhka i robusna stvar

Imao sam jedno tipično neprijatno internet iskustvo kada sam pisao blog post o Zlatnom dobu softvera. Umesto samo da ubacim citat tvita koji me je podsetio na taj period, hteo sam da ubacim karticu tvita.

Kartice su prosta stvar. U svoj sadržaj ubacim link, a na njegovo mesto u trenutku učitavanje stranice Twitter platforma zameni link sa samim tvitom, isto kao što bi bio prikazan kod njih. Ovo unapređuje iskustvo jer se pored sadržaja tvita vide i ostale informacije, kao što je broje odgovora, pregleda itd, kao i dugmići da se odgovori, ❤️-uje, podeli…

Ako sada pogledate post o Zlatnom dobu softvera, videćete da u njemu nema kartice tvita, već da je tu samo citat i link do tvita. X je u nekom trenutku prošle godine prestao da nudi ubacivanje kartica.

Što me vraća na tipično neprijatno internet iskustvo. Na internetu stvari vremenom teže da prestaju da rade. Linkovi popucaju, oblici deljenja prestanu da rade, API-ji se promene ili kompletno nestanu. Uglavnom se taj oblik raspadanja ne dešava u danima i mesecima, ali godine bez problema i kao po pravilu učine svoje.

Trenutno je to gospodin Musk koji je kupio Twitter i sada ga prekraja po svojim željama, sutra će to biti neko drugi ko će zaboraviti da obnovi domen, ispreturati sajt bez redirekcija ili promeniti API bez razmišljanja o tome ko ga i kako koristi.

To je jednostavno tako, ugrađeno je u sistem. Internet kao celina je skoro neuništiv, ali delovi koji ga čine su nežni kao pahulje.