Dostupnost prvog nivoa podrazumeva da su nam stvari i informacije odmah vidljive i odmah dostupne.
Adam Savage, poznat kao jedan od domaćina popularne Discovery serije Mythbusters, ima organizacioni pricip koji zove “first order retreivabiliry”. Bukvalan prevod bi bio “dohvatljivost” prvog reda. Princip nalaže da stvar koja mi treba mogu da dohvatim bez da prethodno pomerim drugu stvar ili alat. Fizička manifestacija ovog principa je da su materijali i alati:
Odmah vidljivi,
Odmah dostupni.
Iza ovog principa stoji Adamov stil rada, koji je brz, iterativan i organski, po njegovim rečima. On uglavnom radi u materijalnom svetu, obrađujući materijal alatima. Zato je i sam princip nazvao “dohvativošću”, ali isti se može primenjivati i u digitalnom stvaralštvu. U digitalnom orkuženju se stvari ne dohvataju, već im se pristupa, tako da ću u daljem tekstu princip zvati dostupnošću prvog reda.
Kao ilustraciju ovo principa, uzmimo za početak nešto što većina smatra dobrim metodom za uvođenje reda - fioke! Iako sinonim dobre organizacije, fioka ne nudi ”dohvatljivost” prvog, već drugog reda. Da bih došao do alata koji mi treba, prvo moram da znam u kojoj je fioci, otvorim je i tamo ga nađem.
Ukoliko sam dovoljno organizovan da fioke imaju nalepnice sa natipsom šta je unutra i umetke u koje su stvari uredno složene, nalaženje onoga što mi treba je puno olakšano:
Ali većina fioka, što fizičkih, što digitalnih, niti ima istaknuto šta je unutra, niti je to lepo složeno. Većina fioka izgleda ovako:
U ovakvim slučajevima, fioke ne pružaju red, već samo prikrivaju haos. Zato Adam kaže:
“J***Š FIOKE! Fioke su mesto gde stvari odu da umru.”
— Adam Savage, Every Tool’s a Hammer
Izvinjavam se za psovku, to je citat iz knjige. Nisam mu ništa ni uzeo ni dodao.
U digitalnom svetu, fioke su duboke strukture foldera sa fajlovima, raznorazna Cloud skladišta, aplikacije u čije baze pohranjuje podatke itd. Naš tim zna da često umem da kažem da je najsigurnije mesto na koje mogu sakriti stvari od mene Google Drive. I dalje stojim iza te izjave.
Umesto fioka, desno je primer kolica za alat koja je Adam popularizovao, a koja pružaju dohvatljivost prvog reda 👉
Deluje haotično, jer je sav alat izložen. U tome i jeste poenta, da se alat:
vidi i
da je lako pristupačan.
Kao da je neko uzeo niz fioka, istresao njihov sadržaj na pod i lagano ga presložio na stepenastu stelažu (Adam takav tip još zove i stadionskim tribinama).
Pored pristupačnosti, ovako složena polica sa alatima ima i niz drugih prednosti:
Skoro po pravilu se pravi da je na točkovima, pa može da ide tamo gde je posao,
Kada stvari imaju svoje mesto, znamo gde možemo da ih nađemo, ali i gde da ih vratimo,
Sam pogled na sve alate može da posluži kao izvor inspiracije kako određeni problem da se reši,
Brz pogled omogućava da u celosti razmišljamo o tome kako nam kolica rešavaju problem, šta fali, a šta je višak.
Fioke i dalje imaju mesta i u ovakvoj organizaciji, posebno ako se potrudimo da njihov sadržaj bude lepo sortiran (umeci, pregrade i slično). One su sjajne za stvari koje se ređe koriste i koji ne treba da su nam uvek na očima, da grupišu srodne alate itd.
Ukratko, fioke su idealne za alate za koje nam nije potrebna dostupnost prvog nivoa.
Kolica za alat, gde je alat izložen. Izvor: LeisureNotes.com
Dostupnost prvog reda za digitalne stvaraoce
Na računarima, bar u mom slučaju, potreba za ovim vidom dostupnosti je posebno naglašena. Svaki put kada mi treba nešto što mi nije odmah “pri ruci”, rizikujem da završim na društvenim mrežama, forumu gde nema novih poruka jer sam ga skoro posetio, gledam YouTube itd.
Princip dostupnosti prvog reda nalaže da do alata i materijala dolazim bez pomeranja drugih stvari. Stvari koje često koristim treba da su uvek vidljive i lako dohvative. Bez želje da ovo bude sveobuhvatan vodič, ispod je par primera kako da u digitalnom svetu koristimo princip dostupnosti prvog reda:
Integrisana razvojna okruženja u sebi objedinjuju sve potrebne alate za tip razvoja kome su namenjeni: editor koda, pristup bazi podataka, preview, terminal itd, što kroz osnovne mogućnosti, što kroz dodatke. Možemo da imamo dostupnost prvog reda ako možemo da radimo bez napuštanja takvog okruženja,
Kada treba da se radi sa više aplikacije, svi potrebni alati treba da se vide na jednom ili više ekrana. Tako nešto možemo postići rasporedom prozora na dostupne radne površine. Alati koji omogućavaju da se prozori stavljaju jedni pored drugih (tiling) mogu biti od koristi. Ukoliko je jedan ekran tesan, uvek može da ih se uposli više, sa jednog ili više računara,
Web browser tabovi su neka vrsta fioka, jer sakrivaju sadržaj stranica koje nisu u fokusu. Možemo ih izvući u zasebne prozore i rasporediti, izdeliti ekran tako da se vidi više od jedne stranice, koristiti desktop verzije web aplikacija, koristiti više browsera itd.
Ekrani i table mogu da se koriste kao “informacioni radijatori”, gde se bez puno truda mogu videti ključne informacije vezane za stanje sistema i trenutni posao. Prazni zidovi su neiskorišćeni zidovi, a primeri takvih “radijatora” koje možemo na njih okačiti su tabla sa timskim zadacima (primer dole), burn-down i burn-up grafikoni, televizori i monitori koji prikazuju ključne metrike itd,
Fotografija jedne timske table sa početka sprinta, iz vremena kada smo radili iz kancelarije
Zaključak
Dostupnost prvog reda je dosta osobena, baš kao i čovek koji ju je popularizovo. Tu je da ispuni potrebu stvaraoca da brzo nađe ono što mu je potrebno jer mu je proces organski i brz.
U digitalnom svetu ovakav način rada, pored brzog pristupa alatima i informacijama koji su mi potrebni, ima i neke druge prednosti.
Alati posloženi da su mi uvek pod prstima me duže drže na putu stvaranja. Čim malo zamaknem sa te staze postajem žrtva sopstvene slabosti i stvari koje jedva čekaju da u njih ulupam što više vremena - društvene mreže, ćaskanja u Slack kanalima i slično. Kada mi je sve što mi treba pred očima, mogu duže da ostanem van tih stranputica.
U slučajevima kada radim sa drugima, ako popunimo zidove zajedničkog prostora lako dostupnim informacijama koje u realnom vremenu daju odgovor na pitanje “Da li pobeđujemo ili gubimo”, ti zidovi mogu biti mesta ukapljanja i bitnih razgovora.
“Hej ljudi, load na aplikativnim serverima je netipično visok. Šta smo skoro puštali, možda ima nekih problema?” ili
“U zadnjih par nedelja imamo povećan broj probnih naloga iz Češke i lepo konvertuju. Hajde da probamo da pojačamo kampanju na tom tržištu.”
Kao bonus na sve dolazi i činjenica da me razmišljanje o tome kako radim može dovesti do bolje efikasnosti. Sam proces pravljenja nečega i gledanja kako to nešto nalazi svoje mesto u svetu je izvor motivacije i sreće ljudima koji stvaraju, kako u digitalnom, tako i u materijalnom svetu. Posledično, put ka osećanju sreće i ispunjenosti vodi kroz to koliko efikasno i efektivno radimo.
Reference
Adam Savage: Every Tool’s a Hammer (Goodreads)
Fotografije organizovane i neorganizovane fioke skinute sa Stockcake.
…