Imanje, a nemanje
Uvek kada tim ili organizacija usvoje proces, od istog se očekuje da dovede do nekih rezultata. Problem nastaje kada uvedemo proces, pa nam vihor svakodnevnih obaveze odvuče pažnju i propustimo da primetimo da proces ne daje željene rezultate.
Problem se ukratko može opisati kao imanje (procesa), a nemanje (rezultata). Par primera iz prakse:
“Da, da, mi imamo redovne retrospektive”, ali izostaju promene u načinu rada, probanja novih stvari i rešavanje problema koji usporavaju tim,
“Naš proces je data driven”, a stvari se rade po intuiciji vođe tima,
“Svi u timu znamo šta je cilj i kako ćemo da ga postignemo”, a kada nezavisno popričaš sa dve različite osobe iz tima, čuješ različite stvari.
Konsultanti uglavnom lako vide ove stvari jer je nekome sa strane najlakše da ih uoči. Zato je korisno s vremena na vreme uvoditi svež par očiju, ali bi i tim trebalo da ima mehanizme kako da radi na tome.
Za početak može da se napravi lista aktivnosti i procesa, definicija čemu služe i očekivani kvantifikovani ishodi: broj dana od ideje do realizacije, broj isprobanih predloga za unapređenja, nivo zajedničkog razumevanja itd.
Periodičan prolaz kroz nju uz kritički stav “Radi li ovo što radimo” su dovoljni da počnu da prave razliku.
